Поводом неодговорних натписа који су се појавили у појединим медијима претходних дана, везано за наводно складиштење нуклеарног отпада страног порекла на територији Републике Србије, који својим наводима доводе до погрешног информисања и узнемиравања јавности, у циљу тачног и правилног обавештавања, Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије истиче следеће:

Чланом 4. став 5. Закона о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности (,,Сл. гласник РС”, бр. 95/18 и 10/19) забрањен је увоз радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива иностраног порекла на територију Републике Србије.

Са друге стране Кривични Законик (,,Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 (исправка), 107/05 (исправка), 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16, 35/19) чланом 266. препознаје кривична дела која се односе на противправно уношење радиоактивних материја у Републику  Србију као и омогућавање и организовање таквих дела, те прописује казнене одредбе у облику затворских и новчаних казни.

Република Србија је такође земља потписница Заједничке конвенције о сигурности управљања истрошеним горивом и о сигурности управљања радиоактивним отпадом која је Законом о потврђивању („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 10/17) транспонована у домаће законодавство. Конвенција између осталог препознаје и истиче право сваке државе да забрани увоз на своју територију истрошеног горива и радиоактивног отпада страног порекла. Земље потписнице, које имају потребе за складиштењем радиоактивног отпада или истрошеног нуклеарног горива, су у обавези да изграде одговарајућу инфраструктуру као и да поседују одговарајуће техничке капацитете у складу са међународним критеријумима и стандардима, како би обезбедиле да појединци, становништво или животна средина буду адекватно заштићени од потенцијалних радијационих ризика.

Република Србија, поред наведних правно-административних механизама који забрањују увоз и складиштење радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива иностраног порекла, не поседује ни техничке ни инфраструктурне капацитете за складиштење ислуженог горива.

Имајући у виду и строге међународне прописе из области нуклеарне безбедности, Међународна агенција за атомску енергију има сектор одговоран за инспекцијску контролу и надзор нуклеарних материјала. По дефиницији, изотопи уранијума, плутонијума и торијума, који се налазе у саставу истрошеног нуклеарног горива, подлежу посебним прописима из ове области, зато што потенцијално могу бити употребљени у терористичке сврхе.

Према свему наведеном, неодговорно је застрашивати јавност неоснованим аргументима у погледу увоза  радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива иностраног порекла.