Povodom neodgovornih natpisa koji su se pojavili u pojedinim medijima prethodnih dana, vezano za navodno skladištenje nuklearnog otpada stranog porekla na teritoriji Republike Srbije, koji svojim navodima dovode do pogrešnog informisanja i uznemiravanja javnosti, u cilju tačnog i pravilnog obaveštavanja, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije ističe sledeće:
Članom 4. stav 5. Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti (,,Sl. glasnik RS”, br. 95/18 i 10/19) zabranjen je uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Republike Srbije.
Sa druge strane Krivični Zakonik (,,Sl. glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 (ispravka), 107/05 (ispravka), 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16, 35/19) članom 266. prepoznaje krivična dela koja se odnose na protivpravno unošenje radioaktivnih materija u Republiku Srbiju kao i omogućavanje i organizovanje takvih dela, te propisuje kaznene odredbe u obliku zatvorskih i novčanih kazni.
Republika Srbija je takođe zemlja potpisnica Zajedničke konvencije o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom koja je Zakonom o potvrđivanju („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 10/17) transponovana u domaće zakonodavstvo. Konvencija između ostalog prepoznaje i ističe pravo svake države da zabrani uvoz na svoju teritoriju istrošenog goriva i radioaktivnog otpada stranog porekla. Zemlje potpisnice, koje imaju potrebe za skladištenjem radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva, su u obavezi da izgrade odgovarajuću infrastrukturu kao i da poseduju odgovarajuće tehničke kapacitete u skladu sa međunarodnim kriterijumima i standardima, kako bi obezbedile da pojedinci, stanovništvo ili životna sredina budu adekvatno zaštićeni od potencijalnih radijacionih rizika.
Republika Srbija, pored navednih pravno-administrativnih mehanizama koji zabranjuju uvoz i skladištenje radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla, ne poseduje ni tehničke ni infrastrukturne kapacitete za skladištenje isluženog goriva.
Imajući u vidu i stroge međunarodne propise iz oblasti nuklearne bezbednosti, Međunarodna agencija za atomsku energiju ima sektor odgovoran za inspekcijsku kontrolu i nadzor nuklearnih materijala. Po definiciji, izotopi uranijuma, plutonijuma i torijuma, koji se nalaze u sastavu istrošenog nuklearnog goriva, podležu posebnim propisima iz ove oblasti, zato što potencijalno mogu biti upotrebljeni u terorističke svrhe.
Prema svemu navedenom, neodgovorno je zastrašivati javnost neosnovanim argumentima u pogledu uvoza radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla.