Стручњаци који раде при Светској здравственој организацији (СЗО, на енглеском WHO) недавно су објавили интересантан текст о предностима упоребе јонизујућег зраченја у прехрамбеној индустрији. Oзрачивање хране је техника конзевирања којом се продужава рок трајања сирове хране, воћа и поврћа излагањем јонизујућем зрачењу. На тај начин спречава се развој бактерија и микроорганизама, инсеката, као и труљење хране, па се смањује и могућност тровања храном.
Под озрачивањем се подразумева употреба (рентгенских) Х-зрака, гама зрака и електронског снопа. Рентгенски и гама зраци откривени су још 1890. године, али шира примена почиње тек од 1940-те , када су развијени акцелератори електрона, што је појефтинило генерисање јонизујућег зрачења. Поред тога, индустријској примени озрачивања хране значајно једопринело и научно достигнуће: производња радоактивних елемената цезијума-137 и кобалта-60 цепањем језгра атома (атомском фисијом).
Од тада је спроведено много студија да би се одредиле одговарајуће дозе за третирање широког спектра прехрамбених производа. Док је одређена доза потребна да би се деактивирале или убиле патогене појаве у храни, уништили микроорганизми и инсекти, превелика доза јонизујућег зрачења, са друге стране, могла би сувише да размекша воће и поврће, на пример: краставац, грожђе, парадајз, или да промени укус млечним и месним производима.
У зависности од дозе зрачења, храна се може пастеризовати да би се смањили или елиминисали патогени, или се стерилизовати да би се уклонили сви микроорганизми, осим неких вируса.
Веће дозе зрачења могу додатно стерилисати храну како би се осигурао максимални рок трајања и сигурност хране. Ово је посебно корисно за одређене производе за кампере, планинаре или службе хитне помоћи, рецимо. Такву храну такође користе астронаути и војска у многим земљама. Поред тога, стерилна храна се користи и у болницама и другим медицинским установама за пацијенте са ослабљеним имунитетом, који морају имати храну без бактерија.
У данашње време више од 40 земаља одобрило је поступак озрачивања преко 40 различитих намирница. Више од пола милиона тона хране озрачи се годшње широм света, а око трећине зачина и сезонског воћа и поврћа у Сједињеним Америчким Државама третирано је зрачењем.
FDA (Food and Drug Administration), Управа за храну и лекове САД, оцењује безбедност озрачене хране већ више од 30 година. Они и Светска здравствена организација, центри за контролу болести и Министарство пољопривреде САД слажу се да је озрачена храна сигурна. Одобрено је озрачивање следећих намирница у САД: пшенично брашно, говедина и свињетина, ракови, свеже воће и поврће, перад, семе за клијање, шкољке, као и зачини. Процес зрачења је хладан, што обезбеђује очување већине нутритивних вредности озрачене хране.
FDA захтева да храна која је озрачена буде обележена знаком „Radura“ заједно са ознаком „третирано зрачењем“. Обележавање није потребно за појединачне састојке у храни са више састојака.
У Србији већ 42 године ради Радијациона јединица у Институту ”Винча” која за спољне кориснике, поред медицинске опреме, успешно врши и стерилизацију хране и зачина. Треба напоменути да је овакав поступак вишеструко погодан и сигуран, јер храна за озрачивање долази у унапред упакованој амбалажи, која се не мора отварати, већ таква и напусти радијациону јединицу.
Честа је и велика заблуда код људи да озрачена храна зрачи. То је потпуно нетачно, јер је зрачење овог типа заправо светлост, само краћих таласних дужина. Озрачену храну треба тако и схватити – као просветљену.