Београд 3.12.2021.

Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) организовао је конференцију „Нуклеарна сигурност данас – Нуклеарна енергија и технологија, могућности и решења“ 2. децембра 2021. године на свом  Јутјуб каналу.

Том приликом је директор Директората Слађан Велинов изјавио да Директорат кроз механизме сарадње са европском комисијом и Међународном агенцијом за атомску енергију улаже значајне напоре да подигне ниво спремности за деловање у случају ванредног догађаја као и да повећа капацитете за рану најаву радијационог или нуклеарног акцидента.

„У прилогу овоме говори и успешно учешће Директората и других институција Републике Србије на међународној вежби Convex-3 у октобру ове године током које је симулиран акцидент на нуклеарној електрани у Уједињеним Арапским Емиратима. Резултати ове вежбе показали су да наша држава располаже адекватним мерама за одговор у случају једног оваквог догађаја било где у свету“, истакао је Велинов.

На првом панелу „Нуклеарна енергија – данас и сутра“ говорили су Jan Haverkamp, виши стручњак за нуклеарну енергију и енергетску политику при Светском информативном сервису за енергију (WISE) и Greenpeace Холандија, а суоснивач је и потпредседник Nuclear Transparency Watch, др Jonathan Cobb, виши менаџер за комуникације при Светској нуклеарној Асоцијацији (WNA) и др Michel Berthelemy, аналитичар нуклеарне енергије при Организацији за сарадњу и развој – Агенција за нуклеарну енергију (OECD-NEA).

Jan Haverkamp је током панела навео „Нуклеарна енергија је индустрија у опадању. Тренутно у ЕУ постоји 105 нуклеарних реактора, а 114 ван Европе, од којих ће 57 вероватно бити затворено у надолазећим деценијама. Тренутно се четири реактора у ЕУ  и три ван Европе налазе у фази изградње. Ово значи да ће се у наредних 10 година европска мрежа нуклеарних електрана смањити за више од 25 одсто у односу на тренутни број. Моја процена је да ће неких пет реактора и даље бити оперативно 2050. године. То значи да је ова грана привреде у озбиљним проблемима“.

Он је додао и то да се будућност Србије заснива на већој енергетској ефикасности у огромном обновљивом потенцијалу и преласку на одрживе индустријске праксе у области пољопривреде и мобилности, а не у нуклеарној енергији.

Виши менаџер за комуникације при Светској нуклеарној Асоцијацији (WNA) др Jonathan Cobb појаснио је да је његова визија будућности она у којој се надограђујемо на већ потврђене могућности нуклеарне енергије као кључне технологије  и једног примера из широког спектра чистих нискоугљеничних технологија, не само за потребе производње електричне енргије, већ и у циљу остваривања нулте нето емисије у великом броју људских активности.

Истакао је да укупно, 395 GW из нуклеарних капацитета обезбеђује више од 2500 ТWh струје на годишњем нивоу чиме се испуњава више од 10 одсто светских потреба за електричном енергијом. Још једна корист нуклеарне енергије у поређењу са другим нискоугљеничним опцијама је та што се њоме обезбеђује поузданија производња електричне енергије, него у случају других нискоугљеничних опција.

„Иако активни реактори имају значајну улогу, биће потребни и нови како би се заменила фосилна горива и испуниле растуће потребе за електричном енергијом. Према томе, како би се овим ефикасно допринело решавању проблема климатских промена, стопа изградње мора да се повећа у будућности“, истакао је Jonathan Cobb.

Аналитичар нуклеарне енергије при Организацији за сарадњу и развој – Агенција за нуклеарну енергију др Michel Berthelemy, навео је да постоји све већи простор за нуклеарну енергију да допринесе циљевима Париског споразума.

„Кључна порука о постојећим нуклеарним капацитетима на основу наше сарадње са Међународном агенцијом за енергетику јесте да је ово далеко најконкуретније нискоугљенично решење које земље имају на располагању када управљају постојећим нуклеарним капацитетима“.

Додао је и то да ће се нуклеарна енергија утростручити до 2050. године и да ће се тиме избећи више од 87 гигатона кумулативних емисија у периоду до 2050. године. Што је велики допринос нуклеарне енергије до 2050.

У оквиру конференције „Нуклеарна сигурност данас“ организован је панел „Нуклеарне технологије у служби заштите животне средине“ на коме су говорили представници Међународне агенције за атомску енергију у Бечу Celina I Horak и Marc Metian. А на последњем панелу „Никола Тесла и рендгенски зраци“ говорили су Бранимир Јовановић, помоћник директора Музеја Николе Тесле и Michael Pravica са Универзитета у Невади, док је Јелена Јовановић Симић, виши кустос Музеја науке и технике представила изложбу „Развој и примена рендгенске технологије код Срба – од Тесле и Пупина до данас“.

Целу конференцију можете погледати на следећем линку.