С обзиром на повећано интересовање јавности а у вези са догађајем на граничном прелазу Бездан од 4. марта 2023. године, Директорат даје следеће саопштење:

У касним вечерњим часовима у суботу 4. марта 2023. године инспекција за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Директората је обавештена да је на ГП Бездан од стране службеника царине и граничне полиције детектована повишена радиоактивност у путничком аутомобилу. Инспекција је у недељу 5. марта извршила ванредни теренски инспекцијски надзор на локацији и утврдила да се ради о извору зрачења из радиоактивног громобрана. У складу са Законом прописаним овлашћењима инспекција је ангажовала овлашћено правно лице ИНН Винча, које је исти дан пронађени извор ставила под контролу и предала на даље складиштење у централно складиште у ЈП НОС. Додатним мерењима установљено је да, након уклањања радиоактивног извора, не постоји додатна контаминација возила и локације.

О свим додатним информацијама везаним за наведени догађај Директорат у овом тренутку не може да се оглашава како не би ометао истрагу а у циљу обезбеђивања услова да органи поступка неометано обаве свој посао у складу са својим надлежностима.

Радиоактивни громобрани су током 1960-их и 1970-их година прошлог века постављени на велики број јавних установа, привредних и пољопривредних објеката и локација као и стамбених зграда. У то време, уградња радиоактивних громобрана као саставног дела система громобранске заштите је била уобичајена пракса. Производња затворених извора зрачења за радиоактивне громобране је започела 1960-их година у Институту за нуклеарне науке Винча. У почетку су се у радиоактивне громобране уграђивали извори кобалта-60 (Co-60), да би их касније, седамдесетих година прошлог века, заменили извори еуропијума-152,154 (Eu-152/Eu-154). Ови извори су се потом уграђивали у три различита типа радиоактивних громобрана који су се састављали у три различите фирме у Републици Србији.

Након препорука стручних међународних тела и организација 1981. године, забрањена је уградња радиоактивних громобрана Законом о заштити од зрачења и посебним мерама сигурности при коришћењу нуклеарне енергије (“Службени гласник SFR Југославије” бр. 62/84) из 1984. године.

У време њиховог постављања радиоактивни громобрани представљали су веома ефикасно средство за одбрану од елементарних непогода. Радиоактивни громобрани су се временом показали као потенцијална опасност по животну средину и здравље грађана и то у случају њиховог пада или демонтирања од стране неовлашћеног лица. Поред тога принцип рада овог типа превазиђен је технолошки модернијим решењима заштите од удара грома.

Радиоактивни громобрани не представљају опасност по животну средину ако су правилно постављени. У случају да се радиоактивни громобран не налази на предвиђеном месту, он може представљати потенцијалну опасност по лица која су у непосредном контакту (случајно или намерно, непознавањем да се ради о радиоактивном извору) и по животну средину услед директног излагања зрачењу и потенцијалне контаминације у случају физичког оштећења. Складиштење демонтираних радиоактивних громобрана врши се у централном складишту радиоактивног отпада.

Руковање радиоактивним громобранима од стране неовлашћених лица представља опасност за та лица. Непрописно чување демонтираних радиоактивних громобрана такође представља велику претњу по животну средину и здравље грађана.

Процењује се да се данас се на територији Републике Србије налази око 570 радиоактивних громобрана од чега се преко 80% налази на крововима и парцелама привредних и пољопривредних субјеката док је остатак на стамбеним зградама и јавним институцијама. Посебан проблем представља и то што је већина радиоактивних громобрана на привредним и пољопривредним објектима и локацијама у власништву правних лица која су у стечају или су престала са радом. Директорат је током претходних година покренуо више иницијатива у циљу уклањања свих радиоактивних громобрана на територији Републике Србије.

Закон о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности прописује да су власници катастарских парцела и објеката на којима се налазе радиоактивни громобрани дужни да их уклоне. Исти закон прописује да уклањање радиоактивних громобрана обавља носилац лиценце на захтев власника катастарских парцела и објеката на којима се налазе радиоактивни громобрани. Трошкове уклањања радиоактивних громобрана сносе власници катастарских парцела и објеката. Средства за уклањање радиоактивних громобрана са катастарских парцела и објеката чији власник није познат или је престао да постоји обезбедиће се у буџету локалних самоуправа на чијим територијама се налазе такви радиоактивни громобрани.

Током претходних деценија, с обзиром на то да је уградња радиоактивних громобрана забрањена Законом, на иницијативу Директората спроведено је неколико кампања како би се уклонили радиоактивни громобрани са стамбених зграда и неких јавних установа. Опсежне акције су спроведене у неколико већих градова када су радиоактивни громобрани демонтирани са стамбених зграда и неких јавних установа. Ове кампање су организовале јединице локалне самоуправе, али у неким случајевима нису били покривени сви делови града тако да су уклоњени само они радиоактивни громобрани који су до тада били познати органима локалне самоуправе. У случају радиоактивних громобрана на привредним објектима, финансирање њиховог уклањања је препуштено власницима тих објеката. Овим кампањама се значајно смањио број радиоактивних громобрана, али се они већим делом и даље налазе на објектима или поред њих.