У недељу, 24. марта ове године, навршава се 20 година од како су почели ваздушни напади НАТО на тадашњу Савезну Републику Југославију. Бомбардовање је трајало 78 дана и окончано је потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, да би дан касније, генерални секретар НАТО-а, издао наредбу о прекиду бомбардовања.

Према доступним подацима НАТО-а, као и извештајима специјализованих војних институција о извршеним дозиметријским мерењима, што је потврђено и од стране међународних стручних тела (УНЕП), на територији тадашње СРЈ регистроване су локације по којима је дејствовано муницијом са осиромашеним уранијумом.

Спроведена истраживања обављена од стране јединица Управе Атомско-биолошко-хемијске одбране Војске (АБХО), у периоду од 1999.-2001. године, потврдила су контаминацију земљишта муницијом са осиромашеним уранијумом на четири локације на југу Републике Србије, без Косова и Метохије, и то:

1) Локација „Братоселце”, територија СО Бујановац
2) Локација „Пљачковица”, територија СО Врање
3) Локација „Боровац”, територија СО Бујановац
4) Локација „Рељан”, територија СО Прешево

Муниција са осиромашеним уранијумом коришћена је за противтенковска дејства. Артиљеријски метак од осиромашеног уранијума димензија око 20 cm због својих запаљивих карактеристика искоришћен је у пробијању тенковског оклопа током дејства.

Дозе које могу да се приме од осиромашеног уранијума, највише потичу од алфа и бета зрачења. Приликом судара, пројектила са осиромашеним уранијумом и мете око 10 % масе пројектила сагори. У случају удара у чврсту мету (нпр. тенк), развија се тепература до 8000C, језгро од осиромашеног уранијума оксидира и до 70 % масе може сагорети, при чему се распада на честице величине 0.5 до 5 микрометара који се као аеросоли распршују у ваздуху. Пошто је алфа и бета зрачење веома опасно за човеково ткиво чак и у малим дозама, прашина или честице осиромашеног уранијума које би биле инхалиране или ингестиране могле би да пређу дозвољену дозу.

У периоду од 2002. до 2007. године експертски тимови наше земље заједно са припадницима војске спровели су деконтаминацију терена односно, извршили су проналажење и уклањање заостале муниције и контаминираног земљишта.

На пословима санације радила су само стручно оспособљена лица која су испуњавала прописане стручне и здравствене услове, Института за нуклеарне науке „Винча” и Војске Србије и Црне Горе, Управа АБХО. Пројектили од осиромашеног уранијума и кошуљице, као и контаминирана земља који су сакупљени у поступку санације, су на прописан начин превежени и ускладиштени као радиоактивни отпадни материјал у складиште ЈП Нуклеарни објекти Србије.

Пре, за време и непосредно након санације, контрола радиоактивности локација на којима је дејствовано осиромашеним уранијумом обухватила је испитивање садржаја радионуклида у узорцима воде, биљних култура и земљишта. Узорци воде сакупљани су из бунара или са јавних чесми са којих се становништво снабдева водом. У узорцима земљишта након санације и узорцима воде и хране ван санираних локација није регистровано присуство осиромашеног уранијума. О томе сведоче сачињени Извештаји Клиничког центра Србије, Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић” Београд, овлашћеног правног лица за систематско испитивање садржаја радионуклида у животној средини.

Од тог периода континуирано се прати радиоактивност земљишта и биљних култура са ових деконтаминираних локација не би ли, евентуално, била пронађена заостала контаминација. Циљ оваквих мерења је процена угрожености здравља становништва и животне средине од штетног дејства јонизујућег зрачења, као последице дејства муниције са осиромашеним уранијумом.

Десет година након НАТО бомбардовања и времена када је већ била извршена деконтаминација подручја погођеног муницијом са осиромашеним уранијумом 2009. године, основана је Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, данас Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије .

Директорат је, у оквиру својих надлежности прописаних Законом о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности („Службени Гласник РС“, бр. 95/18 и 10/19) и Правилником о утврђивању програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини ((„Службени Гласник РС“, бр. 100/10), задужен за праћење радиоактивности у животној средини на територији Републике Србије.

У складу са напред наведеним, Директорат континуирано, сваке године у оквиру редовног програма мониторинга радиоактивности, а у циљу процене угрожености животне средине и процене здравственог ризика за становништво, контролише радиоактивност свих параметара животне средине у Републици Србији, са посебним делом мониторинга који се односи на мерења радиоактивности на деконтаминираним локацијама на којима је било дејстава муницијом са осиромашеним уранијумом.

Сакупљање узорака и анализе обављају овлашћене стручне институције, акредитоване за прописана мерења које располажу адекватном опремом и стручним капацитетима. Од 2010. године мониторинг радиоактивности на територији Републике Србије спроводе: Институт за нуклеарне науке „Винча“, Институт за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ и Природно-математички факултет из Новог Сада, који сакупљају узорке, врше анализе и резултате достављају Директорату.

На основу резултата које достављају овлашћене стручне институције, Директорат у посебној публикацији објављује годишњи извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима. Сви досадашњи подаци, као и прелиминарни подаци достављени за 2018. годину, којима Директорат располаже, указују да на наведеним локацијама нису утврђене повећане концентрације радионуклида, као ни присуство осиромашеног уранијума.Напомињемо да Директорат нема података о локацијама и мерењима радиоактивности на територији АП Косово и Метохија.

Годишњи извештаји су доступни на порталу Директората.