Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) и ове године је организовао конференцију „Нуклеарна сигурност данас“. Ово издање конференције посвећено је малим модуларним реакторима, акциденту у Гојанији и спремности наше земље за одговор на ванредне догађаје.
Потпредседница Владе Репблике Србије и министарка културе Маја Гојковић, отварајући конференцију, истакла је да је важно да сагледамо највеће изазове и размотримо могућа решења поводом најактуелнијих светских дешавања у области примене нуклеарних технологија.
„Налазимо се на крају веома тешке године, у којој су енергетска криза и геополитичка ситуација још једном у сам центар пажње довели нуклеарну енергију. Она је, парадоксално, ових дана истовремено постала једно од могућих решења за најизазовније проблеме, али и један од већих извора људских страхова“, рекла је Гојковић и додала да све већа потрошња електричне енергије и жеље држава за енергетском независношћу, у спрези са обавезом заштите животне средине, поново покрећу питања коришћења нуклеарних електрана као примарног извора електричне и топлотне енергије. Према њеним речима, о актуелности овог питања говоре и контроверзе и полемике које је након приказивања на овогодишњем Венецијанском фестивалу изазвао филм „Нуклеарна“, чувеног америчког режисера Оливера Стоуна.
Гојковић је рекла да у ближем окружењу Србије тренутно ради осам нуклеарних електрана, као и да европске земље, укључујући и поједине државе у нашем окружењу, интензивно раде на изградњи нових нуклеарних капацитета и додала да се преко Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност, на територији наше земље врше се константне контроле радиоактивности у животној средини.
Гојковић је навела да су радиоактивни извори нашли примену у бројним сферама живота, али да са друге стране, и поред велике користи коју могу донети, показало се да ако се радиоактивним изворима не управља на сигуран и безбедан начин, они могу узроковати велику штету.
Rafael Mariano Grossi, генерални директор МААЕ је навео да ће МААЕ наставити да подржава Србију у јачању њених капацитета и заштити животне средине.
„МААЕ се труди да својим радом и активним усклађивањем са државама чланицама превазиђе две највеће кризе данас, енергетску нестабилност и последице климатских промена. Коришћење нуклеарне енергије може да донесе много бенефита и помогне у решавању ових криза, међутим сигурност и безбедност грађана су на првом месту те је потребно пре даљих активност испунити неопходне безбедносне стандарде“, навео је Гроси.
Гроси је изразио захвалност што је позван да ове године буде део Конференције и нагласио да му је посебно задовољство да чује дискусије учесника у оквиру панела „Нуклеарна енергија – ка модуларности“, који је посвећен је тренутном статусу развоја малих, модуларних реактора а посебно у светлу актуелне енергетске кризе. Он је нагласио и да 30 земаља широм света разматра и планира покретање нуклеарног енергетског програма.
Рафаел Мариано Гроси је истакао веома блиску сарадњу са Директоратом за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, и изразио задовољство што је регулатива у области зрачења, као и Закон о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности, на којем су радили правни стручњаци из Србије, у складу са сигурносним и безбедносним стандардима МААЕ.”
Слађан Велинов, директор СРБАТОМ-а је истакао да је Директорат је и у овако изазовним временима, наставио да своје делатности обавља несметано и одговорно.
„Иако Србија има забрану изградње нуклеарних електрана, државе у окружењу раде на повећању својих нуклеарних капацитета. Поред Словеније и Мађарске које најављују нове блокове својих нуклеарних електрана и друге државе у Европи као што су Румунија, Чешка или Пољска планирају изградњу малих модуларних реактора. У светлу оволиког повећања нуклеарних капацитета у нашем ближем и даљем окружењу, и поред значајних унапређења сигурности нуклеарних постројења, Србија мора бити спремна и у случају било каквог нежељеног догађаја“, навео је Велинов.
Панел „ Нуклеарна енергија – ка модуларности “ посвећен тренутном статусу развоја малих модуларних реактора а посебно у светлу актуелне енергетске кризе отворила је Дубравка Ђедовић, министарка рударства и енергетике.
„Законом о обновљивим изворима енергије из 2021. године Србија је недвосмислено кренула путем опредељености декарбонизацији, да уместо угља пређе на друге базне енергије, односно да пре свега створи услове да имамо више обновљивих извора енергије у енергетском систему, за шта је потребно балансирање енергетске мреже, да можемо енергију да чувамо, складиштимо. Због тога треба да донесемо стратешке одлуке, на који начин ћемо омогућити више базне енергије која није из угља. Алтернатива томе је гас, свакако могућа потенцијална алтернатива јесте нуклеарна енергија. Оно што, осим технологије, недостаје Србији је људски кадар, који ми нисмо развијали, који немамо у мери која би била неопходна када бисмо уопште кренули у разматрање овог питања. Што ће рећи, да бисмо морали одмах да започнемо рад на свим неопходним образовним и научним претпоставкама“, рекла је Ђедовић.
Њ.Е. Jaewoong Lee, амбасадор Републике Кореје у Србији је навео да у последњих неколико година, амбасада и КОТРА као агенција за промоцију трговине и инвестиција су организовале низ пословних догађаја везаних за сарадњу на пољу енергије, као што су Korea-West Balkan Project & Investment Forum.
„На тај начин смо успели да представимо значајне корејске институције, компаније, али и нашу академску заједницу партнерима у Србији“, закључио је Њ.Е. Lee.
Кореја је данас једна од малобројних држава у којој су постигнута значајна достигнућа на развоју малих модуларних реактора и Sonia Sun Young Hong, менаџер у тиму за нуклеарни послове у иностранству, Korea Hydro & Nuclear Power Corporation (KHNP) је детаљно представила њихов програм и бенефите постављања оваквог система.
У наставку панела, Juan Ignacio Cattaneo, руководилац електоротехничког одељења Пројеката изградње малог моодуларног реактора CAREM, је испред Нациоаналне Комисије за атомску енергију Аргентине изнео преглед активности на развоју, пројектовању и изградњи реактора CAREM-25 у Аргентини.
Панел „ Гојанија – 35 година после “ ближе нас је упознао са највећим акцидентом са радиоактивним изворима који се догодио у бразилском граду Гојаниа пре 35 година.
Њ.Е. Jose Mauro da Fonseca Costa Couto, амбасадор Бразила у Србији је истакао да треба дискутовати о ономе што се десило, али и о свему ономе шта може да се предузме да се нешто слично више никада не понови.
„Може да делује да се Бразил и Србија значајно разликују, али ипак могу много да науче једна од друге. Наставићу да улажем напор у правцу отварања нових могућности и прилика за међусобну сарадњу и остваривање контакта како би обе земље наставиле да откривају нове споне пријатељства и сарадње на обострану корист“, навео је Њ.Е. Costa Couto.
Ricardo Fraga Guterres, директор Сектора за заштиту од зрачења и нуклеарну безбедност, National Commission of Nuclear Energy of Brazil (CNEN) је у свом излагању ближе представио проблем и њихову реакцију на акцидент који је и данас тема од значаја у њиховој земљи.
Панел „Нуклеарни акцидент – колико смо припремљени“ направио је преглед капацитета Републике Србије, као и капацитета Мађарске са којом Србија има потписан билатералан споразум, за одговор на радиолошки или нуклеарни акцидент, начине праћења стања радиоактивности у животној средини и мере које би се спроводиле у случају ванредног догађаја.
Sándor Kapitány, координатор пројекта за питања мониторинга животне средине, Hungarian Atomic Energy Authority (HAEA), као и Маја Еремић Савковић, Ведрана Вулетић, из одељења за контролу излагања становништва Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност су били учесници овог панела и презентовали активности које су од највећег значаја за реакцију Србије на могуће ванредне ситуације.
На крају панела и конференције, презентован је и кратак видео који сумира капацитета Републике Србије за одговор на радиолошки или нуклеарни акцидент.
Детаљнију агенду догађаја можете погледати овде а цела конференција је доступна путем следећег линка.