Честа питања

Заправо је реч о радиоактивном отпаду, стручније речено, и у Србији о томе брине Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србијеˮ (ЈП НОС), које је према одлуци Владе Републике Србије једини оператор нуклерних објеката, тј. постројења у Републици Србији.

Сврха делатности овог оператора је: управљање нуклеарним објектима на сигуран и безбедан начин и то у редовном радном режиму, минимизацијом вероватноће појаве штетних последица по запослене, становништво и животну средину од јонизујућих зрачења, и спречавањем директних детерминистичких штетних ефеката, и смањењем вероватноће појаве потенцијалних акцидената, а у акциденталном режиму, спречавањем појаве директних детерминистичких ефеката и смањењем вероватноће појаве стохастичких штетних ефеката, као и отклањањем последица акцидента и ефикасним повратком у нормални радни режим.

Јавном предузећу је дато да управља складиштима радиоактивног отпада на локацији ”Винча”, затвореним рудником урана Габровница код Калне, као и истраживачким реакторима РА и РБ на локацији ”Винча”.

ГДЕ СЕ ОДЛАЖЕ РАДИОАКТИВНИ ОТПАД?

Завршна фаза система управљања радиоактивним отпадом у Републици Србији, у овом тренутку је привремена по својој природи. Наиме, ислужени затворени извори јонизујућих зрачења и нуклеарног материјала у складиште се у наменским објектима за ту сврху.

Капацитет новоизграђених и лиценцираних складишта обезбеђује да се у њима ускладишти сав радиоактиван отпад и нуклеарни материјал који се тренутно налази у старим складиштима, као и отпад који ће бити генерисан у наредним годинама у току обављања радијационих активности на територији Републике Србије.

Нови нуклеарни објекти, инфраструктурне инсталације и опрема су дизајнирани и изграђени према најстрожијим захтевима нуклеарне сигурности и безбедности. Поштовањем документованих радних и оперативних процедура, ризик је максимално умањен. Без обзира на веома мали ризик, оператор континуално прати изложеност становништва јонизујућем зрачењу, као и утицај ових објеката на животну средину. Такође, развијени су планови за деловање у случају акцидента, спремно је да реагује и активно сарађује са другим државним органима који имају учешће у реаговању у случају акцидента. Свака нуклеарна активност која се одвија се претходно анализира са становишта нуклеарне сигурности и безбедности и изводи се само ако су сви прописани захтеви испуњени.

КАКО ЗНАМО ДА СУ СКЛАДИШТА СИГУРНА?

Пројектовање и изградња нових објекта Х3 и БС се одвијала у периоду од 2006. до 2010. Пробни рад ових нуклеарни објеката у трајању од 20 недеља је извршен 2011. и 2012. године, док је лиценца за коришћење објеката за складиштење радиоактивног отпада, ислужених затворених извора јонизујућих зрачења и нуклеарног материјала добијена 27.09.2012. године, од када су ови објекти у пуном погону. Овим је остварен веома битан предуслов да се сав радиоактиван отпад, ислужени затворени извори јонизујућих зрачења и нуклеарни материјал, ускладиште на безбедан и сигуран начин, у складу са важећим националим и међународним прописима који регулишу ову област.

У КАКВОМ СУ СТАЊУ СТАРА СКЛАДИШТА И ДА ЛИ СУ СИГУРНА ПО ОКОЛИНУ?

Након потписаног трипартитног уговора између оператора, Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) и белгијског уговарача, као и досадашњих донација у пројекат санације стања старих складишта радиоактивног отпада, почетком 2020. године планира се пуштање у рад Постројења за прераду радиоактивног отпада. Иако је реализација овог пројекта већ отпочела припремним активностима изношења радиоактивног отпада из старих складишта радиоактивног отпада, тзв. Хангара Х1 и Х2, као и успешном реализацијом адаптације и реконструкције објекта „Латрансаˮ те његовом пренаменом у Постројење за прераду радиоактивног отпада, пуштањем овог постројења у рад ће се створити и последњи значајан предуслов да се активности санације стања старих складишта радиоактивног отпада у потпуности реализују. Овим пројектом ће сав отпад из старих складишта бити прерађен у новом Постројењу за прераду радиоактивног отпада, након чега ће бити ускладиштен у новом складишту, које је пуштено у рад 2012. године.

ДА ЛИ СУ ЗАПОСЛЕНИ КОД ОПЕРАТОРА ИЗЛОЖЕНИ ЗРАЧЕЊУ И КАКО СЕ ТО КОНТРОЛИШЕ?

Са аспекта радијационе сигурности, сви радници, а тиме и професионално изложена лица, су под сталном контролом одговарајућих сервиса код оператора у смислу заштите од штетног дејства јонизујућег зрачења на здравље људи и на животну средину.

То подразумева следеће:

• Запослени подлежу обавезним редовним здравственим прегледима
• Запослени имају одговарајуће стручне обуке и оспособљавања за спровођење мера заштите од зрачења, у зависности од радне позиције на којима се налазе
• Професионално изложена лица имају обезбеђену личну дозиметријску контролу – они носе личне ТЛ дозиметре, који се очитавају у временским интервалима прописаним за сваку од категорија професионално изложених лица
• Професионално изложена лица су опремљена личним заштитним средствима, која се редовно проверавају и чије се правилно коришћење редовно проверава
• Врши се радијациони мониторинг радне и животне средине према одговарајућим програмима, процедурама и упутствима, стационарним и преносним уређајима
• Све мерне методе су акредитоване мерне методе према стандарду ISO17025
• Радијациони параметри се контролишу на дневном нивоу и реагује се, уколико је потребно

• радијациони параметри радне и животне средине се мере редовно према усвојеним и законом прописаним програмима, процедурама и упутствима, чији се резултати прате и анализирају у реалном времену, а о свему овоме се обавештава Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије. Сви послови се одвијају по највишим стандардима радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности.