(Елоди Брусард, МААЕ Канцеларија за јавно информисање и комуникацију, 23.09.2020.)
На маргинама 64. МААЕ Генералне конференције, 23. септембра 2020. године, је одржан први виртуални састанак на коме се дискутовало о употреби вештачке интелигенције у областима примене нуклеарне енергије на коме је представљено како приступи засновани на вештачкој интелигенцији у нуклеарној науци могу да допринесу људском здрављу, управљању воденим ресурсима и истраживањима у области нуклеарне фузије. С обзиром да је био отворен за јавност, овај догађај је окупио више од 300 учесника из 43 земље и покренуо глобални дијалог о могућностима примене вештачке интелигенције у нуклеарној науци и последицама које произилазе из ње, што укључује и етику и транспарентност.
ВИ се односи на скуп технологија у којима се комбинују нумерички подаци, процесни алгоритми и стално растући капацитети компјутера како би се развили системи праћења сложених проблема налик онима у људској логици и разуму. ВИ технологијама могу да се анализирају велике количине података како би „научиле“ да заврше сложен задатак, што је техника која се назива машинско учење.
„Вештачка интелигенција експоненцијално напредује,“ речи су Нажата Мохтара, заменика Генералног директора МААЕ и шефa Департмана за нуклеарне науке и њене примене при МААЕ. „Спосoбност ВИ да препозна шаблоне података и анализира снимке у високој резолуцији из сателита, дронова или медицинских скенова може да убрза реаговање на хуманитарне катастрофе, помогне лекарима да открију канцер или друга обољења, повећа пољопривредну продуктивност, или да се на тај начин прате миграције копнених и морских животиња.“
У нуклеарној медицини и лечењу канцера вештачка интелигенција може да убрза одређивање стадијума болести, да убрза напредовање ка производњи фузионе енергије, али, између осталог, и да допринесе заштити водених ресурса на глобалном нивоу услед пренасељености и контаминације.
ВИ у дијагностици и лечењу рака
„Модерна онкологија, иако изузетно напредна, је и даље у већој мери једнообразна,“ рекао је Jан Сентжен, професор и медицнски физичар на Универзитету Мекгил у Канади. „То значи да је лечење које је се прописује за пацијенте са одређеном болешћу и даље у великој мери генеричко или, другим речима, исто за већину пацијената. ВИ нам даје могућност да, узимањем у обзир свих информација или података о појединачном пацијенту, лечење учинимо персонализованијим.“
Сентжен надаље издваја начине на које ВИ може да помогне лекарима у дијагностици и лечењу рака захваљујући бољој интерпретацији снимака, прецизнијим плановима лечења и контурсања тумора, као и адаптивној радиотерапији – терапији зрачењем која се прилагођава унутрашњим анатомским варијететима појединачног пацијента.
„ВИ и машинско учење се могу користити као својеврсна алатка којом здравствени радници и професионалци доприносе процесу доношења одлука,“ рекла је Меј Абдел-Вахаб, Директор Сектора за људско здравље при МААЕ.
Допринос ВИ унапређењу фузионог истраживања
Нуклеарна фузија је могућност да се оствари обимна, сигурна и одржива енергија.
За истраживања у овој области која захтевају значајне експерименталне и теоријске активности из физикe плазме и науке о материјалима, методи засновани на ВИ дају могућност убрзавања напредовања ка реализацији фузионе енергије кроз максимално коришћење и примену података добијених из експерименталних и симулираних података.
Дејвид Хамфрис, водећи научник при General Atomics, САД, објашњава како ВИ може да омогући предвиђање и контролу неопходну за одржив, сигуран и ефикасан рад будућих фузионих електрана. Он нарочито истиче оптимизацију експерименталног планирања којим се убрзава напредовање у стицању нових сазнања и оптимизација контроле плазме у реалном времену помоћу алгоритама који потичу из великих база података, а које се развијају у експерименталним фузионим постројењима широм света.
Након што је успоставила прву онлајн фузиону базу података, МААЕ је ове недеље издала и Информациони систем фузионих уређаја (енг. Fusion Device Information System – FusDIS), који садржи податке из више од 100 јавних и приватних фузионих уређаја широм света и који тренутно раде, граде се, затворени су или се тек планирају за будућност.
Улога ВИ у заштити вода и животне средине
Како се управљање водом у домаћинствима одражава на губитак вода уопште? Да ли се место мрешћења пацифичког лососа мења сваке године? Шта је извор влаге за урагане? Одговор на ова и слична питања може да се добије обимним мапирањем хидролошких процеса и процеса у животној средини захваљујући машинском учењу.
Како објашњава Клемон Батај, асистент на Департману за екологију на Универзитету Отава у Канади, ВИ може да помогне у управљању хидролошким и еколошким ресурсима, као и ресурсима животне средине у геохемији изотопа. Пошто наука изотопа користи велике количине података који су доступни на глобалним мрежама и спремиштима података, укључујући и оне при МААЕ, ВИ постаје назамењива у добијању података који се лако тумаче и који доприносе нашем разумевању процеса у животној средини и хидрологији.
Улога ВИ у етици и обликовању наше будућности
Употреба ВИ има и своју етичку компоненту, што је и била централна тачка интервенције коју је спровела Ема Руткамп-Блум, професорка на Универзитету Преторија у Јужноафричкој Републици и председавајућа UNESCO ad hoc Експертске групе за етику ВИ.
Према Блум, кључ за будућност у којој људи живе у хармонији са другим људима, али технологијом је у препознавању да ефекат међуповезаности ВИ технологија са животима људи треба да се разматра континуирано у равни друштвених, политичких, еколошких, образовних, научних и економских питања.
Преиспитивање основних елемената образовања у вези са ВИ је од кључног значаја; пажња не треба да буде усмерена само на кодирање и дигиталне вештине, већ и на рачунарско размишљање, додаје Ема Руткамп-Блум.
Према Мокхтару, иако је циљ овог догађаја да допринесе унапређењу општег разумевања примена и могућности ВИ за област нуклеарне науке и њених примена, он је омогућио и да се поставе темељи за даљу сарадњу како би све земље могле да искористе пун потенцијал ове технологије у будућности.