Београд, 26.4.2021. –Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) организовао је онлајн конференцију „Нуклеарна сигурност данас: Чернобиљ 35 година после“, поводом тридесетпетогодишњице од нуклеарног акцидента, једног од најзначајнијих у историји човечанства.

Акцидент на четвртом блоку нуклеарне електране у Чернобиљу 26. априла 1986. године класификован је од стране Међународне агенције за атомску енергију као догађај највишег, седмог, нивоа на Међународној скали нуклеарних догађаја.

На отварању конференције, директор СРБАТОМ-а Слађан Велинов истакао је да је Чернобиљ опомена да се нуклеарна енергија мора користити на начин који обезбеђује сигурност грађана и животне средине. Нагласио је да је акцидент у Чернобиљу подстакао државе, које поседују нуклерне електране или се налазе у близини њих, да успоставе системе ране најаве нуклеарних акцидената којим се обезбеђује мерење јачине дозе јонизујућег зрачења у ваздуху.

„СРБАТОМ користи један овакав систем који тренутно има девет станица равномерно распоређених на територији Србије, а тренутно радимо и на надоградњи постојећег система којим желимо да обезбедимо много гушћу покривеност територије наше земље детекторима“, навео је Велинов.

Амбасадор Украјине у Републици Србији Њ. Е. Олександр Александрович је изјавио да је Чернобиљ страшна, поучна лекција за читаво човечанство, која нас приморава да се замислимо над степеном одговорности власти према народу за одлуке које она доноси.

„Несрећа у Чернобиљској нуклеарној електрани имала је непоправљиве медицинске, економске, социјалне и хуманитарне последице. Што се тиче еколошких последица ова несрећа је прерасла у планетарну катастрофу пошто је радиоактивним цезијумом било контаминирано 3/4 територије Европе“. Александрович је додао и то да Украјина заузима прво место међу бившим совјетским републикама по броју жртава несреће.

Гордана Пантелић са Института за нуклеарне науке „Винча“ је на конференцији посебно истакла да нас велики материјални губици и огромна цена санирања последица након акцидента у Чернобиљу опомињу колико је неопходно ригорозно поштовање међународних сигурносних захтева приликом дизајна, конструкције и рада нуклеарних електрана, без обзира на цену улагања у сигурносне системе.

Удаљеност Чернобиља, обим акцидента као и временски услови довели су до тога да се у животној средини Србије појаве јод, цезијум, стронцијум и други радиоактивни елементи који су доспели у атмосферу као последица акцидента. И данас, 35 година после, цезијум се и даље може пронаћи у нашој животној средини, али је његова активност веома ниска и не угрожава здравље људи и животну средину навела је Гордана Пантелић.

Максим Шевчук из Државне агенције Украјине за управљање зоном искључења истакао је да, иако повратак људи у зону искључења неће бити могућ она представља одрживу локацију на којој се налазе високотехнолошка постројења за сигурно и безбедно управљање радиоактивним отпадом и истрошеним нуклеарним Горивом. Активности на унапређењу сигурности блока 4. нуклеарне електране монтажом и постављањем новог штита у току претходне деценије додатно су подигле ниво сигурности и омогућиле даље активности на санацији стања навео је Шевчук. Он је посебно истакао да је велики део зоне искључења данас посебна заштићена зона у којој природа није угрожена било каквим људским активностима и где је бројне биљне и животињске врсте несметано живе.

На конференцији „Нуклеарна сигурност данас: Чернобиљ 35 година после“ се говорило и о ублажавању последица акцидента, декомисији нуклеарне електране, санацији и ремедијацији локације, као и о реакцијама у Србији и свету на овај нуклеарни акцидент.

Конференција се по својој концепцији ослања на основни догађај „Нуклеарна сигурност данас“ који се одржава једном годишње у организацији СРБАТОМ-а. Овакви скупови имају за циљ да грађанима приближе примену извора зрачења и нуклеарне енергије, као и њихову сигурност.

Конференцију можете погледати на YouTube каналу СРБАТОМ-а.