У оквиру пројекта Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) који је планиран за 2018. и 2019. годину, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Министарством заштите животне средине, Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије наставља мерење концентрације радона на територији Републике Србије, мерењем концентрације радона у јавним објектима, првенствено школама и вртићима.

На овај начин мапирање Републике Србије у смислу мерења концентрације радона било би употпуњено, а започело би се и са новим проценама утицаја овог радиоактивног гаса у школама и вртићима, јер све више времена проводимо у радним установама, вртићима и школама.

У овој фази, планирано је да се концентрација радона измери у око 1000 школа и вртића на територији Републике Србије. Планирано је да постављање детектора почне у децембру 2018. године, а њихово прикупљање на крају грејне сезоне у 2019. години. Прикупљени детектори ће бити послати у овлашћену лабораторију у Шведској, која ће након очитавања и обраде резултата, податке доставити Агенцији. Резултате мерења концентрације радона у школама и вртићима, Агенција ће представити јавности.

Средства за 5000 интегралних пасивних детектора за мерење радона обезбедила је Међународна агенција за атомску енергију, док је Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, као носилац и координатор овог пројекта задужена за дистрибуцију детектора за радон по школама и вртићима у складу са утврђеним међународним стандардима.

Стручни тимови Агенције, обићи ће школске управе и уз предавања о природној радиоактивности и радону као природном радиоактивном гасу, поделиће детекторе и пратећи материјал. На овај начин, како професорима тако и ученицима, биће приближена област физике која изучава радиоактивност као и методе мерења.

Радон је природни радиоактивни гас, научној јавности познат више од 100 година, од самих почетака открића радиоактивности. На отвореном простору налази се у ниским концентрацијама. Као и сваки други гас, у затвореном простору се може акумулирати у знатно вишим концентрацијама. Највећи извор радона у затвореном простору је земљиште на коме се објекат налази, али ће његова концентрација у великој мери зависити од саме конструкције објекта, вентилационог система, климатских услова…

Потребно је да научимо како да живимо са овим гасом и како да га контролишемо, а све у циљу очувања здравља наше породице. Ако можемо неки ризик за здравље да сведемо на минимум, зашто не би смо то и учинили.

Да подсетимо, током 2015. и 2016. године 6000 детектора за мерење концентрације радона било је изложено у становима и кућама широм наше земље. Резултати ове анализе потврдили су предвиђања стручњака да су у највећем проценту измерене концентрације радона у Републици Србији у очекиваном опсегу, у односу на постојеће законске препоруке.