Izaberite stranicu
24. април 2025.
Извори зрачења као део нашег животног окружења

Човек који живи на планети Земљи свакодневно је изложен зрачењу и окружен је разним изворима зрачења.  Неки извори су природни, а неки вештачки. Доза зрачења је заправо, количина енергије зрачења коју наше тело апсорбује. Већина наше просечне годишње дозе долази из природних извора позадинског зрачења.

Позадинско зрачење углавном настаје природно, из минерала, а мали део долази од вештачких елемената. Природни радиоактивни минерали у земљи и води производе позадинско зрачење. Чак и људско тело садржи неке од ових природних радиоактивних минерала. Космичко зрачење из свемира такође доприноси позадинском зрачењу око нас. Могу постојати велике варијације у природним нивоима позадинског зрачења од места до места, као што се може мењати и ниво зрачења на истој локацији, током времена.

Космичко зрачење долази од енергетских честица које улазе у Земљину атмосферу са Сунца и осталих звезда. Што смо ближи  извору, јачина зрачења се повећава, што значи да се количина космичког зрачења повећава са надморском висином. Што је већа надморска висина, то је већа доза. Због тога, они који на пример, живе у Денверу, у Колораду (надморска висина од око1600м) примају већу годишњу дозу космичког зрачења, од некога ко живи на нивоу мора (надморска висина 0м).

Космичко зрачење је део природног зрачења и чини само мали део зрачења којем смо изложени свакодневно

Од космичког зрачења штите нас Земљина атмосфера и магнетнo поље. Магнетни штит који нас чува од космичког зрачења најјачи је на екватору, а најслабији у близини полова. Он преусмерава већину зрачења око Земље, док нас земљина атмосфера  штити од преосталог зрачења које стиже на Земљу.

Активности на Сунцу  подижу ниво зрачења на Земљи. Соларне експлозије на површини Сунца, које ослобађају електромагнетно зрачење дешавају се на најудаљенијем слоју сунчеве атмосфере који се назива – Корона.

Када летимо авионом, ближе смо свемиру и изложенији смо космичком зрачењу, него када стојимо на земљи. Количина космичког зрачења коју примамо током летења авионом, зависи од многих фактора. Два најважнија су  висина на којој авион лети и дужина лета, што значи да ћемо током једносмерног лета од Њујорка до Лос Анђелеса, добити између 2 и 5 милирема (мРем), односно од 0.02 од 0.05 милисиверта (мСв) зрачења. Зрачење из два оваква лета је приближно једнако дози зрачења из једног рендгенског снимка грудног коша.

Америчка Федерална управа за ваздухопловство (Federal Aviation Administration – FAA) прати изложеност чланова посада авиона космичком зрачењу  и дугорочно се брине за  процену њихове укупне дозе. FAA прати соларне активности и издаје упозорења о сунчевом зрачењу, како би пилоти могли да лете на нижим надморским висинама и на тај начин умањили изложеност посаде авиона и путника космичком зрачењу.

Уранијум (U) и торијум (Th) који се природно налазе у земљи називају се примордијални радионуклиди и извор су земаљског зрачења.  Нивои земаљског зрачења варирају у зависности од локације, тако да се на подручјима са вишим концентрацијама уранијума и торијума у површинским слојевима земљишта могу измерити веће  дозе зрачења.  Трагови уранијума, торијума и њихових продуката распадања могу се наћи свуда.

Руда уранијума (U)

Радиоактивни природни калијум -40 (K), који се налази у земљишту, храни, и пијаћој води, може се наћи и у људском телу Наша тела садрже мале количине зрачења јер тело метаболизира нерадиоактивне и радиоактивне облике калијума и других елемената на исти начин.

Незнатан део позадинског зрачења последица је људских активности, тако да трагове радиоактивних елемената, попут оних који су настали  у процесу тестирања нуклеарног оружја или несрећама, попут оне у нуклеарној електрани у Чернобиљу, можемо наћи у животној средини. Радиоактивни елеменати који долазе од нуклеарних реактора, извор су малих количина позадинског зрачења. Исто се може рећи и за радиоактивне материјале који се користе у индустрији, или се чак налазе у неким потрошачким производима.

У Сједињеним Америчким Државама, просечна доза зрачења коју појединац годишње прими, износи 620 мМем (6,2 мСв).

Извор: www.epa.gov/radiation/radiation-sources-and-doses#backgroundradiation