Пет министарстава и 20 научно-академских институција и предузећа потписали су Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије у Србији. У име Директората за радијациону и нуклеарну безбедност, Меморандум је потписао директор Слађан Велинов.

Меморандум су у Палати Србија потписали Министарство за заштиту животне средине, Министарство рударства и енергетике, Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Министарство здравља и Министарство просвете, заједно са Директоратом за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, Електропривредом Србије, Електромрежом Србије, Институтом за нуклеарне науке Винча, Српским нуклеарним друштвом, факултетима економских, медицинских и техничких наука.

Потписивању је присутвовао и председник Владе Републике Србије Милош Вучевић, који је том приликом истакао да се овим исправља грешка учињена осамдесетих година прошлог века, када је држава забранила производњу нуклеарне енергије.

„Нико нема дилему о томе да ће питање електричне енергије бити доминантно и стратешко, као и да ће улагање у ову област бити питање суверенитета и самосталности једне државе“, рекао је Вучевић и нагласио да се ради о мирнодопској нуклеарној енергији и да је на њему ангажована научна заједница, замоливши притом да се ово питање не политизује.

Он је додао да ће питање кадрова у овој области бити изазовно и да ће на томе радити Министарство просвете, те да је могуће развијати нуклеарну енергију уз истовремену заштиту животне средине и здравља становника Србије. „Верујем у то да је ово велика шанса за развој Србије. Очекујем да радите транспарентно и отворено“, истакао је Вучевић.

Према његовим речима, процене говоре да ће 2050. године Србија трошити четири пута више електричне енергије него данас. „Ако томе додамо да ће бити под великим знаком питања употреба фосилних извора, пре свега питање угља, и оно што нас чека на пољу Зелене агенде, обновљих извора енергије, чисте енергије јасан је закључак да би нуклеарна енергија могла бити конкретан и прави одговор на овај изазов“, нагласио је председник Владе Републике Србије.

Присутнима се обратила и Ковиљка Станковић из Српског нуклеарног друштва, која је казала да посматрајући из ове перспективе, могућност уласка државе у нуклеарни програм захтева значајне инвестиције, и да је потребно у потенцијални буџет укључити изградњу истраживачког реактора који би служио као центар за практичну обуку кадрова и истраживање с једне стране, а с друге за производњу радио-изотопа за дијагностику и терапију, која се користи у медицини. „То би требало да буде будућа иницијатива министарстава надлежних за енергетику, просвету, науку и здравље“, рекла је Станковић.

Потписивањем меморандума на светски дан енергетске независности, предузет је нови корак ка развоју нуклеарне енергије. Након потписивања и јавне расправе, следећи корак биће образовање и мотивисање стручњака из различитих области да се укључе у процес.

Министарство рударства и енергетике у јуну је расписало тендер за израду прелиминарне техничке студије ради разматрања мирнодопске примене нуклеарне енергије.

Србија је потписница Декларације о Зеленој агенди, усвојене 2020. године у Софији. Тиме се обавезала да ће до 2050. избацити угаљ из употребе. У производњи електричне енергије, наша земља тренутно се ослања на производњу струје из термоелектрана на угаљ, док се у Европи 26 одсто електричне енергије производи у нуклеарним електранама.