Студенти четврте године Факултета безбедности, Универзитета у Београду, изборне групе Студије управљања ванредним ситуацијама и Еколошка безбедност, Цивилна заштита и заштита животне средине, завршили су стручну праксу за школску 2023/2024 годину, у Директорату за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.
Током двонедељне праксе која је завршена у петак, 24. маја, студенти су били у прилици да се детаљно упознају са радом и областима из надлежности Директората, као и да посете Институт за нуклеарне науке Винча.
Запослени у Директорату су студенте упознали са историјатом од оснивања, прописима по којима данас ради Директорат, правни наследник тадашње Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, као и са пословима радијационе и нуклеарне безбедности које обавља Директорат.
Студенти су упознати и са надлежностима рада Одсека за међународну сарадњу и управљање пројектима и том приликом им је одржана презентација Директората на тему Програм техничке помоћи и сарадње Републике Србије са Међународном агенцијом за атомску енергију (МААЕ), из Беча. Посебан акценат је био на припреми националних, регионалних и међурегионалних пројеката, њиховом праћењу и реализацији, као и оствареним резултатима међународне сарадње са МААЕ у протеклом периоду.
Представљен им је концепт и основни принципи радијационе и нуклеарне безбедности, као и законодавни и регулаторни оквир у Републици Србији, којим се уређује питање безбедности радиоактивних и нуклеарних материјала. Такође, представљена је улога, као и надлежности Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, које има у пороцесу ауторизације и контроле примене мера безбедности, као и спречавања ширења оружја за масовно уништење.
Полазећи од чињенице да кривична дела, која укључују или су усмерена на нуклеарне и друге радиоактивне материјале, повезане објекте и активности, могу имати најозбиљније последице по живот и здравље људи,имовину и животну средину као и да представљају претњу међународном миру и безбедности, студентима Факултета безбедности представљен је и кривично правни оквир Републике Србије, који у складу са потврђеним међународним уговорима, таква дела препознаје, а починиоце санкционише и уређује поступак пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима. Кроз приказ регулативе као и примере злоупотребе радиоактивних и нуклеарних материјала у пракси и њихових последица, студентима је предочена важност њиховог препознавања и сузбијања, као и неопходност координисане сарадње свих надлежних органа,са циљем очувања унутрашње стабилности и безбедности, односно основних вредности и интереса Републике Србије.
Студенти су упознати и са циљем и начином спровођење систематског испитивања радиоактивности у животној средини на територији наше земље у редовним условима, као и у условима када се сумња или током нуклеарног или радиолошког акцидента.
Представљен им је систем деловања у случају ванредних догађаја, нови систем за рано упозоравање, као и низ активности и вежби у којима је регулаторно тело учествовало. Приказана им је употреба JRODOS програма подршке за формулисање препорука о мерама заштите у свим фазама одговора на ванредну ситуацију. Током предавања приказана је симулација уживо.
Такође су имали прилику да се упознају са поступањем у ванредним ситуацијама, а том приликом им је приказан филм снимљен током трајања CONVEX3 вежбе, у којој је провераван систем деловања у ванредној ситуацији, узрокованој симулираним нуклеарним акцидентом у суседној држави, 2017. године.
Иначе, концепт изучавања безбедности на Факултету за безбедност Универзитета у Београду, доприноси развоју грађанског друштва у погледу безбедности, заштите животне средине и становништва од природних катастрофа и хемијских акцидената, здравствене и социјалне одбране од савремених облика угрожавања и управљања људским и социјалним ресурсима са оријентацијом на интердисциплинарни приступ.