Међународна скала за нуклеарне инциденте INES (International Nuclear Event Scale), је намењена брзој комуникацији у случају нуклеарног инцидента који може имати утицаја на нуклеарну сигурност.

INES скала објашњава ниво сигурности у нуклеарним и радиолошким догађајима  и користи се за комуницирање с јавношћу. Као што Рихтерова или Целзијусова скала омогућавају разумевање информација о земљотресима или температури, INES скала објашњава ниво важности догађаја који су последица одређених активности, као што је коришћење радиоактивних извора у индустрији и медицини, рад нуклеарних постројења или транспорт радиоактивног материјала.

Догађаји се класификују на скали од седам нивоа:

Нивои  1-3 називају се инциденти, а нивои 4-7 акциденти. Скала је сачињена тако да је озбиљност неког догађаја око десет пута већа за сваки пораст нивоа на скали. Догађаји без значајних последица по сигурност се називају одступања и класификују се испод нивоа скале / ниво 0.

INES класификује нуклеарне и радиолошке акциденте и инциденте с обзиром на три oбласти утицајa:

1. Људи и животна средина – односи се на дозе озрачивања људи у близини локације догађаја и распрострањеност непланирног испуштања радиоактивног материјала из постројења.
2. Радиолошке препреке и контроле – обухвата догађаје без директног утицаја на људе или окружење и важи само унутар великих објеката. Она обухвата непланирано висок ниво зрачења и ширење значајних количина радиоактивног материјала ограничених постројењем.
3. Одбрана по дубини – такође покрива догађаје који немају директан утицај на људе и животну средину, али за које обим постојећих мера за спречавање акцидената није дао очекивани резултат.

Према подацима Међународне агенција за атомску енергију, седми ниво опасности, који је на пример везан за догађаје у Чернобиљу, подразумева велико ослобађање радиоактивности уз распрострањен утицај по здравље и околину, односно нуклеарну катастрофу са широко распрострањеним последицама по људе и околину.

Према изјавама званичника јапанске Агенције за нуклеарну и индустријску сигурност (NISA), 12. априла 2011. године, степен опасности у нуклеарној централи Фукушима подигнут је са петог (који је по тежини био идентичан инциденту који се догодио 1979.године на острву Три миље у Сједињеним Државама), на највиши, седми ниво на међународној скали нуклеарних догађаја. Разлог за подизање нивоа на скали био је:

• повећавање количине радиоактивних материја које су се и даље ослобађале у ваздух и море
• велика количина радиоактивности које је ослобођено у атмосферу из хаварисаног постројења

Према прелиминарним подацима, укупно излагање јонизујућем зрачењу премашило је годишњу границу за становништво, од једног милисиверта у подручјима која се простиру преко 60 километара северозападно од нуклеарне електране Фукушима и око 40 километара у правцу југ-југозапад (објава јапанске агенције Кјодо).

Ниво 6 се односи на озбиљну несрећу, при којој долази до значајног испуштања радиоактивног материјала. Пример овакве несреће је Киштимска несрећа која се догодила 29. септембра 1957. године. Прекид рада система за хлађење у постројењу за прераду плутонијума, довео је до уклањања течности из радиоактивног отпада и експлозије преосталог талога (70 до 80 тона) и испуштања у животну средину. Око 10 000 људи је евакуисано након извештаја да се људима распада кожа. Радијација је директно узроковала обољење од рака и смрт око 200 људи.

Несрећа са ширим последицама је 5. ниво на ИНЕС скали. Код ове несреће обично неколико људи погине услед излагања јонизујућем зрачењу. Долази до тешких оштећења на језгру нуклеарног реактора и испуштања великих количина радиоактивног материјала унутар постројења, са великом вероватноћом да ће становништво бити изложено зрачењу изнад прописаних граница. Примери несреће са ширим последицама су пожар у нуклеарној електрани код Виндскејла (Велика Британија), несрећа на Острву Три Миље (САД) и радијациона несрећа у Гојанији (Бразил).

Међународна агенција за нуклеарну енергију (МААЕ) je први пут INES скалу представила јавности 1990. године.