Nakon Prvog nuklearnog samita koji je 21. marta počeo u Briselu, aktuelizovana je tema korišćenja nuklearne energije, a u Deklaraciji o nuklearnoj energiji, koja je usvojena na ovom  Samitu, nuklearna energija je označena kao ključna komponenta u globalnoj strategiji za smanjenje emisije gasova staklene bašte. U Deklaraciji se takođe navodi i da je nuklearna energija od suštinskog značaja za osiguranje energetske bezbednosti, povećanje energetske otpornosti i promovisanje dugoročnog održivog razvoja i tranzicije na čistu energiju.

Međutim, u Srbiji je i dalje na snazi Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, koji je donesen 1989, tri godine nakon katastrofe u Černobilju. Ovaj Zakon su novonastale države Slovenija i Hrvatska ukinule odmah posle raspada  SFR Jugoslavije.

Nedavno je Skupštini Republike Srbije podnet i poslanički predlog zakona o prestanku važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, a po rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović „bitno je da na vreme planiramo i razmišljamo o nuklearnoj energiji“.

U intervjuu za portal www.biznis.rs, dr Koviljka Stanković, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Srpskog nuklearnog društva (sa kojim je Direktorat nedavno  otpisao Sporazum o poslovno – tehničkoj saradnji), govori o logičnom sledu događaja, fazama i Strategiji koja je neophodna, ukoliko se Republika Srbija odluči za primenu nuklearne energije.