Izaberite stranicu

Мониторинг радиоактивности

МОНИТОРИНГ РАДИОАКТИВНОСТИ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

У нуклеарним пробама током ХХ века и у нуклеарним акцидентима, пре свега у Чернобиљу 1986. године и у Фукушими 2011. године, у атмосферу је испуштена велика количина вештачких радионуклида што је узроковало контаминацију животне средине широких размера. У животној средини Србије могуће је детектовати произведене радионуклиде који су последица нуклеарног акцидента у Чернобиљу. Поред тога, један део животне средине Србије је контаминиран осиромашеним уранијумом током дејстава снага НАТО 1999. године. Потенцијални загађивачи животне средине радиоактивним материјама су и нуклеарне електране којих има неколико у суседним државама, затим различити технолошки процеси у којима долази до повећања концентрације природних радионуклида. Због тога је неопходно вршити систематско праћење радиоактивности, како би се проценила угроженост животне средине и омогућио правовремени одговор у случају повећања радиоактивности, као и спровођење мера радијационе сигурности и безбедности.

 

Систематско испитивање радиоактивности у животној средини (у даљем тексту: мониторинг радиоактивности) се, према Закону о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности („Службени гласник РС“ бр. 95/18 и 10/19), врши ради утврђивања присуства радионуклида у животној средини и процене нивоа излагања становништва јонизујућим зрачењима и то у редовним условима, у случају сумње на акцидент и у току акцидента. Правилником о утврђивању Програма систематског испитивања радиоактивности у животној средини („Службени гласник РС“ бр. 100/10) утврђена су места, временски интервали, врсте и начин систематског испитивања радиоактивности у животној средини који дају основне податке за процену радијационог оптерећења становништва, као и основне податке о просечном нивоу радиоактивности. Континуирано  праћење ових података може да укаже на евентуалне промене и нежељена дешавања у животној средини.

 

Сакупљање и анализу узорака обављају правна лица, која обављају послове заштите од зрачења, а овлашћена су од стране Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије. На основу резултата мониторинга радиоактивности Директорат прати угроженост животне средине од јонизујућег зрачења и излагање становништва јонизујућем зрачењу, налаже предузимање хитних мера у случају повећања радиоактивности и врши процену доза које становништво прими од јонизујућег зрачења из животне средине.

 

Годишња ефективна доза коју прими просечан становник Србије највећим делом потиче од зрачења природног порекла из свемира, на нивоу тла, земљине коре и људског организма. Према подацима Научног одбора Уједињених нација о ефектима атомског зрачења (United Nations Scientific Committee on the Effects of Atomic Radiation, UNSCEAR) просечна укупна годишња ефективна доза коју човек прими од ових извора износи 2,4 mSv (UNSCEAR 2008 Report). Иако највећи допринос укупној дози коју прими човек дају извори јонизујућег зрачења из природе, није занемарљив допринос излагању изворима јонизујућег зрачења који се користе у медицини, у дијагностичке и у терапијске сврхе (слика).

 

Слика: Процена озрачености становништва од различитих извора на светском нивоу (mSv/год), UNSCEAR 2008 Report

 

Годишње дозе изражене у милисивертима (mSv) које човек прими од природних извора зрачења (UNSCEAR 2008 Report):

Извор зрачења или начин излагањаПросечна годишња доза (mSv)Интервал уобичајених  вредности годишње дозе (mSv)Напомена
Инхалација (радон)1,260,2-10У неким домовима доза може бити знатно виша од типичних вредности .
Спољашње зрачење0,480,3-1На неким местима доза може бити виша од типичних вредности.
Ингестија0,290,2-1
Космичко зрачење0,390,3-1Доза се повећава са повећањем надморске висине.
Укупно од извора природног порекла2,41-13

 

Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије објављује годишњи извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији.

 

 

Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2018.години
Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2017.години
Испитивања садржаја радионуклида у животној средини у 2017. години на локацијама на којима је дејствовано осиромашеним уранијумом
Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2016.години
Испитивања садржаја радионуклида у животној средини у 2016. години на локацијама на којима је дејствовано осиромашеним уранијумом
Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2015. години
Извештај о систематском испитивању садржаја радионуклида у земљишту за 2015. годину
Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2014. години
Извештај о систематском испитивању садржаја радионуклида у земљишту у 2014. години
Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2013. години
Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2012. години
Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2011. години
Извештај о нивоу излагања становништва јонизујућим зрачењима из животне средине у Републици Србији у 2010. години

РАНО УПОЗОРАВАЊЕ НА АКЦИДЕНТ

У циљу благовременог деловања у случају нуклеарне или радиолошке ванредне ситуације, ради избегавања и умањења штетних последица дејства зрачења по здравље и животе људи и животну средину, у Србији је успостављен аутоматски систем правовремене најаве акцидента.

У складу са споразумом са Европском Унијом, подаци из система правовремене најаве акцидента се од 2011. године шаљу у европску мрежу за размену података EURDEP (European Radiologcal Data Exchange Platform). Споразумом се Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност обавезује да податке о јачини амбијенталног еквивалента дозе шаље EURDEP мрежи у редовним условима и у ванредним ситуацијама. Такође, Директорату је споразумом омогућен приступ подацима о мониторингу радиоактивноси свих других држава чланица EURDEP тако да Директорат, у сваком тренутку, има податке о вредностима јачине амбијенталног еквивалента дозе измереним у државама Европске Уније.

 

Месечни извештаји о јачини амбијенталног еквивалента дозе гама зрачења

Најновије